Australija-Sidnej

Sidnej je glavni grad Novog Severnog Velsa (New South Wales). Sa svojih 4,4 milona stanovnika vlasnik je titule najveceg grada u Australiji. Prostire se na brezuljcima okolo sidnejske luke. Pun je zelenila. 2000 godine bio je domacin Letnjih Olimpijskih Igara.

Osvaja na prvi pogled. Dinamican je, pulsira posebnim tempom. Kombinacija modernih i starijih kolonijalnih gradjevina odlicno uklopljena. Nocu je prelep. Osvetljen, topao i srdacan.

Ikone grada su Opera House i veliki lucki most Harbour Bridge visine 134m koji povezuje biznis oblast sa severnim delom grada.

Sidnejska Opera je zaista remek delo. Markantna je iz svih uglova ne samo zbog svoje velicine(duzina 180m, sirina 120m ) vec prvenstveno zbog svog krova. Krov zgrade cini serija betonskih skoljki pokrivenih posebnim belim i krem plocicama. Kao znacajan kulturni centar sediste je Nacionalne Opere, Baleta, Sidnejske Filharmonije i Sidnejskog Pozorista. Sacinjavaju je 5 pozorisnih sala, 2 glavne dvorane, nekoliko restorana i barova kao i prodavnice suvenira. Za razliku od impozantnog eksterijera interijer nije tako impresivan. Kazu da je akustika jako losa i da se planira velika rekonstrukcija. Razlog je sto se glavni arhitekta danac Jorn Utzon posvadjao sa mocnicima( ne svadjaju se samo srbi:-) pa su posao zavrsavale lokalne arhitekte koje nisu dorasle posao. Inace otvorena je 1973 od strane kraljice Elizabete II. Kostala je basnoslovno puno(prekoracen budzet). Predstavljala je veliki gradjevinski izazov. Temelji su duboki 25 metara a za postavljanje krova morao je da se pravi specijalni kran. Od 2007 godine je pod zastitom Unesca.

Sidnej ima i nekoliko "gradskih" plaza. Najpoznatija je Bondi. Mi je nismo obisli jer po misljenju nasih "australijanaca" je vise izvikana, pa smo obisli glavnog konkurenta Manly plazu. Lepa peskovita plaza sa lepom promenadom do koje se dolazi polucasovnom voznjom ferrije. Usput se jos jednom uziva u pogledu sa mora na Operu House.

Interesantan je i jedan od najstarijih delova Sidneja- Rocks.Nastao je oko 1788 godine sa formiranjem prve evropske kolonije na tom prostoru. Kuce su tada zidane od specijalnih stena. Imali smo prilike da posetimo jednu od najstraijih na tom prostoru. Kraj je bio steciste mornara koji su tu cekali do sledece plovidbe kao i prostitutki i mnostvo ulicnih bandi. Po jednoj od njih (Rock Push)kraj je i dobio ime. Postoji ideja da se kraj renovira ali se lokalno stanovnistvo odupire. Kazu da i danas ima pomalo ulicnog kriminala(naravno ne kao ranije) a mi se lepo i bezbedno nocu setali :-))!!

Kazu da je Sidnej jedan od najskupljih gradova sveta. Turisticki gledano: parking jeste skup ali moze da se dobro klopa i za jeftine pare. Za ostalo verujem na rec:-)).

pozzz Silva

Northstradbroke II deo

Brizbejn-Ideo

Brizbejn je grad u kome smo naravno najvise proveli svoje vreme. Lep moderan grad. Ne spada u gradove koji te osvoje na prvi pogled, vec u one koji se vremenom zavole. Dva miliona stanovnika, glavni grad provincije Queensland. Nalazi se na reci Brizbejn. I reka i grad su dobili ime po bivsem guverneru Ser Thomas Brisbane-u. U njemu je 1988 godine odrzana Svetska Izlozba. Ostaci iz nekih od paviljona jos uvek mogu da se vide pored reke.

Centralni deo grada cine moderne zgrade od kojih su dve (za sada) vise od 200m (Aurora Tower i Riparian Plaza).U najstarije zgrade spadaju Parlament i Crkva... U nekim delovima grada mogu da se vide i kuce koje su zidane uglavnom u periodu pre 1950 godine i koje su specificne arhitekture, poznate kao Queenslandersi. Drvene su konstrukcije, podignute su od zemlje(podsecaju na niske sojenice), imaju verande i visoke plafone. Drvo se u principu radije koristi kao gradjevinski materjal od cigle i kamena. Sto bi jedna nasa majka rekla: kuce su klepane a ne zidane. Danas se naravno situacija menja i australijanci uvode nove gradjevinske materjale. Grad je cist,nema grafita po zgradama.

Kraj u kome zive nasi kumovi je jako lep. Brdovit, kuce su samostalne a ne lepljene (sto bih rekla ja:-) sa lepim bastama. Svi nasi prijatelji imaju lepe kuce sa vise kupatila i toaleta. Pa, brate, red je i da primaju goste! Mnogi imaju i bazene, nazalost zbog skitanja nismo uspeli da isprobamo nijedan, ali to najvljujem za sledecu posetu:-)) Ono sto je mene iznenadilo je da u principu baste nisu toliko velike koliko sam ja u svojoj masti iz holandske perspektive zamisljala. Gradska sredina ipak limitira.

Ne mogu da komentarisem gradski prevoz(nismo imali prilike da ga koristimo). Vozili smo se City Catom-brodom po reci Brizbejn koji se koristi takodje i kao deo prevoza.Lep pogled na grad! Zvonko je uglavnom rukovodio akcijama obilaska grada i ja nemam za razliku od Slobe nikakvu primedbu. Nasuprot samo pohvale. Slobina primedba se svodi na nocni zivot. Misli da su mu uskratili neke nocne brizbejnske cari:-)). Kriza srednjih godina!!!

Za kraj evo i jedne anegdote. Pri prvom obilasku Zvonko je pitao sta bi voleli da vidimo. Ja sam odgovorila kao iz topa: stari i novi deo Brizbejna. Setajuci tako ja u jednom trenutku pitam kad cemo u stari deo grada. Covek me cudno pogleda i odgovori: Pa mi smo u starom delu grada. Naravno suprug mi sa posebnim osmehom pojasni situaciju a ja zgrabih aparat i poceh da skljocam. I nisam ja kriva sto 10 zadnjih godina zivim u Holandiji gde se u turistickim vodicima crkva iz 18 veka zove nova crkva a iz 12 veka stara. Turisticko-socioloska deformacija.

Pozz Silva

Australija- Nova Godina

Oduvek sam se pitala kako izgleda docek Nove Godine usred leta. Mnogi su nam na polasku porucivali: ajde, pa cete da nam pricate kako je slaviti Novu Godinu usred leta! Pa evo da ispricam.

Gradovi su mnogo manje ukraseni od evropskih. Bar je sve manje glamuroznije. Moguce je da je to subjektivni osecaj jer ipak sljastavi novogodisnji ukrasi drugacije sljaste na suncu nego snegu , kisi ili po oblacnom vremenu (svaka slicnost sa Holandijom je namerna:-). Ustvari sve ima drugaciji smisao. Pretpostavljam da je za mene cela atmosfera bila manje svecana jer me leto i toplo vreme asociraju na odmor. Tesko da novogodisnja jelka pored palme na plazi, ili usred grada pored koje prolaze ljudi u " letnjim gacama" i sandalama mogu da dozivim kao svecani novogodisnji dekor. Stalno sam imala asocijaciju da su to markentiski trikovi ili agresivna reklama neke jake firme. Na prvi pogled izbor novogodisnjeg kica (koji ja inace volim) je manji od evropskog. Medjutim na drugi pogled mogu d ase uoce interesantne stvari. Na poklon sam dobila a i kupila par prelepih ukrasa za svoju kolekciju.

Novu Godinu smo docekali kucnom zurkom kod Sime i Vesne. Veliko drustvo u odlicnim srednjim godinama, dobra muzika i klopa. Menu: prase i ribe, dobro vino, salate i vec ranije pomenuta mi ljubimica Pavlova. I ako ste mislili da je prasetina losa usred leta za docek, grdno ste se prevarili. Uzrok lezi sigurno u balkanskim genima a i u dobrom shirazu. E, neko je kontrolisao pice a nekog je pice kontrolisalo, ali se izveselismo i lepo provedosmo. Pa jednom se ceka 2010!!! I strasno, strasno nam je nedostajala Jona. U ponoc sam pogledala lepo zvezdano australijsko nebo i pozelala joj sve najlepse. Nekog sam se setila gledajuci zvezdano nebo a nekih bogami sutradan skupljajuci flase popijenog vina:-)).

Da sumiram- lepo i nezaboravmo!!!!

pozzz Silva

Australija- North Stradbroke Ideo

North Stradbroke se visoko kotira na listi stvari koje su me impresionirale u Australiji. North Stradbroke je jedno od najvecih pescanih ostrva na svetu (Freser Island je najvece).Nalazi se 30km juzno od Brizbejna. Do 1896 godine ostrvo je bilo deo Stradbroke Islanda kada jaki ciklon deli ostrvo na dva dela-juzni i severni, stvorivsi prirodni kanal Jumpinpin izmedju njih.Ostrvo je dugo 38km, siroko 11km. Ne postoji most koji povezuje ostrvo sa kopnom pa se do njega dolazi najcesce ferrijem.

Ostrvska scenografija: duge bele pescane plaze, azurno plava voda, neobicno rastinje pored plaza, cesta jata delfina a bogami i ajkula koja prolaze nadomak obale, velike morske kornjace koje se ponekad brckaju i u priobalnoj vodi.

Zajednicki izlet. Odlicno drustvo i provod. Dobro kupanje i pecanje. Riba za rucak, lubenica za dezert. Nisam se smandrljala niz postojece litice ali zamalo da me rodjeni muz i kumovi zaborave na ostrvu:-))). Namerno ili ne planove su im pokvarili Milacici i Antici jer me povezose do ferrija! A ja se dvoumila da li da "pomognem" Slobi da se oklizne niz neku liticu i naplatim osiguranje.Pa vidite kako sam se pozapadnjacila. Citam i sitna slova u ugovoru o osiguranju:-))

I ovog puta prepustam slikama da zavrse pricu.

pozz Silva

Australija- Zooloski vrt IIIdeo

Australija-Zooloski vrt IIdeo

Australija-botanicke baste III deo

Australija-botanicke basta II deo

Bez teksta...

Australija- Zooloski vrt Ideo

Licno ne spadam u obozavaoce zooloskih vrtova. Ako bi neko primenio Frojdovsku analizu sigurno bi otkrio da su to frustracije iz mog detinjstva. I najverovatnije bi bio u pravu. Moja secanja na detinjsvo i posete zooloskim vrtovima uglavnom se svode ili na asocijacije unezverenih, nervoznih, zivotinja u kavezima ili na poluopijene, drogirane, umrtvljene zivotinje. Dugo sam mislila da nam umesto zivih krokodila podmecu plasticne kreacije. I veruj te mi nisam bila jedina. Decaci iz odeljenja bi pokusavali kamenjem (na zgrazanje devojcica) da pokrenu neku od poluopijenih zivotinja, naravno bezuspesno.

Na svu srecu danasnji zooloski vrtovi su drugaciji. Vise prostora prilagodjenih potrebama zivotinja, tehnicki savremeniji. Ne moraju jadni pingvini da se muce na +35 stepeni ili tropske ptice na -5 stepeni. Klima urdjaji su u funkciji. Aktivnost mnogobrojnih grupa za zastitu zivotinja su ipak promenile situaciju na bolje.

Upravo takav je Austalian Zoo ciji su osnivaci porodica Irwin, poznata po ljubavi prema divljim zivotinjama. Zooloski vrt je podignut pre 40 godina i nalazi se na sedamdesetak kilometara severno od Brizbejna. Od 1990 upravljanje preuzima Steve Irwin- Crocodile Hunter koji je ujedno i najpoznatiji clan familije. Nazalost Steve strada na koralnim ostrvima od smrtonosnog uboda raze 2006 tako da upravljanje vrtom preuzima njegova zena Teri. Vrlo cesto ona zajedno sa decom (prvenstveno cerkom) ucestvuje u show programima zooloskog vrta. Javnost se, kao i u vecini takvih slucajeva, pita koliko su tu deca (zlo)upotrebljena.

Vrt je jako lep. Prostran je i zivotinje imaju puno mesta za sve aktivnosti. U njemu se uglavnom nalaze zivotinje sa ustralijskog podneblja. Krokodili su jako lepi sa divnom tamnozelenom bojom, pokrecu se. Kenguri se slobodno krecu i posetioci mogu da se igraju sa njima. Postoji poseban prostor za odmor kengura(neogradjen) gde nije dozvoljeno njihovo uznemiravanje. Fascinatno je videti dresuru krokodila, koala i ptica. Da nabrojim jos neke stanovnike zooloskog vrta: tasmanijski djavo, emu, cassowary, puno austalijskih(uglavnom jako otrovnih zmija) smestanih u terarijumu, aligator, dingo...

Od zivotinja van australijskog podrucja nalaze se sumatra tigar(ima ih samo 400 na svetu) i slonovi. Sumatra tigar je PRELEP! Nek slike kazu vise..

pozz Silva

Australija-botanicke baste I deo

Tokom svog boravka posetili smo dve botanicke baste, obe u Brizbejnu. Brizbne City Botanical Garden je botanicka basta usred grada na obali Brizbejn reke. U njoj se nalaze biljke koje su po prvi put zasadjene u Australiji da bi se videla njihova klimatska prilagodjenost. Prostire se na 20Ha. Tokom svog postojanja plavljena je puno puta, narocito u periodu od 1870 do 1974 godine. Zbog toga su gradske vlasti donele odluku da se napravi nova basta na Mount Cootha-u, sedam kilometara udaljeno od grada. Nova botanicka basta se prostire na 52ha i otvorena je 1974 godine.

Obe baste su lepe. Novija je veca, ima bogatiji biljni fond, vidikovac sa prelepim pogledom na grad. Lepota one starije je upravo cinjenica da se kao zelena oaza nalazi usred grada (preko puta Parlamenta, pored Tehnoloskog Univerziteta i blizu poslovne cetvrti). Svojom lepotom prkosi svim modernim gradjevinama. I kao da joj reka pomaze u tome.

Necu pisati o tome kako su fikusi prelepo(ogromno) drvece, o tome kako drvece ima neobicne (nadzemne)korene -prava vajarska dela prirode, kako se boja stabala eukaliptusa menja u zavisnosti od vremena, kako fasciniraju stabla koja ne mogu ni dve osobe rukama da obuhvate, kako ima drveca sa prelepim cvetovima, kako je lisce drveca raznovrsno, ponekad veliko, kako su bambusi lepi kada nisu pretvoreni u namestaj, kako su palme lepse nego na svim vidjenim razglednicama. Jednostavno je tesko sve to recima opisati. Zato ubacujem vise slika, pa vidite kako sam ja to pomocu kamere dozivela i videla.

pozzz Silva

Australija-vino

Bogami nezgodna tema. Slobodan (i njemu bliski drugari po vinu) bi sigurno ovu temu bolje odradio. Ali posto je lenj po peru moracete da se oslonite na mene i moje skromno enolosko znanje.

Tokom svoje posete obisli smo dve vinarije u Queenslandu (Sirromet i Maleny) i nekoliko u North South Weles. Preciznije receno obisli smo Hunter Valey-najstariji vinogradarski region u Australiji gde se sa proizvodnjom vina zapocelo negde oko 1830 godine. Nalazi se na dva sata voznje od Sidneja i ima 120 vinarija. Hunter Valey lici na Bordoux(Francuska) vinsku regiju. Dolina je puna prelepih brezuljaka pod vinogradima. Vrlo cesto mogu da se vide zasejane ruze na pocetku reda vinove loze sto potice od davnina kao mera utvrdjivanj pocetka bolesti vinove loze. Vinogradari u Francuskoj su shvatili da filoksera napada prvo ruze pa onda vinovu lozu. Razmak je otrilike dve nedelje i to je bilo dovoljno da se preduzmu mere zastite(prskanje i sl.). Danas je to vise secanje na prosle dana i turisticka atrakcija. Vinogradari u Australiji imaju veliki problem sa pticama koje jedu grozdje. I nije ni cudno sto su ptice u Australiji glasnije od evropskih(licno zapazanje autora ovih redova:-))). Zato mogu da se vide cokoti vinove loze pokrivene mrezicama ili puno raznobojnih fluoroscentno drecavih traka koje zamenjuju starinska strasila. Ono sto razlikuje Hanter Valey od Bordoux-a je dosta maslinjaka zasejanih na istom prostoru. I naravno zemljiste koje je manje "peskovito" od francuskog.

Hanter Valey Semillon uziva posebno mesto u svetu industrijaske proizvodnje vina. Poznat je po belim jakim vinima, crvenim vinima srednje jacine i izvanrednim port i desertnim vinima. Najpoznatije sorte su: Semillon, Shiraz , Schardonnay i Cabernet Sauvignon.

Za Semillon se kaze de je jedan od najlepsih poklona koji je Australija podarila svetu. Vina dostizu puno zrelost posle 10-20 godina. Dobre godine za Shiraz iz Hunter Valley su: 1999, 2001,2002,2004. Pa ako hocete da se opijate u stilu, izvolte!!!

Centar Hunter Valey-ja je Pokobin oblast. Tu smo obisli par vinarija izmedju ostalog: Drayton's, Lindemans, Rosemount, McLeish Estate... Naravno da smo pijuckali u svakoj posecenoj vinariji(nostalgicno se setivsi zadnjih vinskih pustolovina sa Ninom i Stasom) pa je raspolozenje bilo na nivou ******* zvezdica.

Drayton's vinarija je jedna od najstarijih vinarija. Ima tradiciju od preko 150 godina. Kompletno je privatna i dosada je vodilo sest porodicnih generacija. Lindemans i Rosemuount su velike i dosta komercijalizovane. Mc Leish Estate je mala privatna vinarija (11Ha pod vinogradima) specijalizovana za visokokvalitetna vina. Nosioci su mnogobrojnih priznanja i u magazinima specijalizovanim za vina su ocenjeni sa 5 zvezdica.

Suveniri iz Hunter Valley: Sloba jednu (ali vrednu) flasu Shiraza iz 1999 godine, ja tri flase desertnog vina. Sima i Vesna dobru flasu Shiraza ali upotrebne vrednosti. U prevodu -popijena je iste veceri od strane kumova na "suvo" bez jake klope i kazu da je klizilo odlicno (potkrepljujem tekst slikom:-).

hik, hik...
Silva

Australija-Ice i pice

Vec sam napomenula da se u Australiji dobro jelo i pilo. Pored klasicnih srpskih djakonija ( made by Bisa, Goca i Vesna) dosta smo rostiljali. Na pitanje kako izgleda tipican australijski restoran nasi kumovi su nam pokazali rostilj u parku i rekli: ovako. Vecina parkova ima zidane plinske rostilje sa jako kvalitetnom plocom od rostfraja. Pored rostilja je uvek cesma sa vodom, ponekad vrucom. Upotreba je besplatna. Ploce se jako lako ciste pomocu kuhinjske soli. Naravno da su pored rostilja uvek stolovi sa klupama, skoro uvek sa nadstresnicam.I potpuno smo u zabludi da su srbi po rostiljanju u svetskom vrhu:-)).Mi ipak vise volimo kafanu, muziku na uvce i prineto meso sa rostilja. Australijanci to rade licno.

Nasi domacini su najcesce bacali na rostilj ribu (barramundi, parrot fish...). Jeli smo i jagnjece kotlete na rostilju, zecetinu ali na mene je najveci ustisak ostavilo meso krokodila. Na moje licno iznenadjenje meso mi se dopalo. Vise od mesa kengura koje smo takodje jeli, ali peceno u rerni. Kengur lici na kombinaciju junetine i divljeci. Krokodil kombinacija stejka i bele ribe.

Pored mesa jeli smo dosta voce i to dosta tropskog voca. Mango, lichi, dragon fruit,passion fruit, ananas, jako ukusne banane. Avokado je bio glavni namaz za dorucak a tu je nas kum Sima prednjacio. Poput zavisnika svako jutro se bacao na avokado. Sto je najgore navukao je i nas:-)).

Ono sto se meni najvise dopalo i sto sam najvise jela su bili makdamia orasi i Pavlova torta. Makadamia orasi rastu u oklini Brizbejna i australijanci tvrde(ja se slazem) da su najbolji na svetu. Bolji od havajskih (konkurencija). Kada razmislim koliko sam ih pojela dobro je sto i dalje ulazim u svoje pantalone:-).

Palova torta i ja-ljubav na prvi pogled. Umuceni belanci sa secerom, pecenje(susenje) u rerni jako dugo, poput nase puslice. Torta je hrskava spolja a unutra je meka poput munchmellowa. Preko torte se doda slag i sitno naseckano voce poput kivija, ribizla , jagoda, passion fruita,borovnica. Njam, njam... Inace postoji puno teorija kako je torta nastala i dobila ime, zajednicko je da je ime dobila po ruskoj balerini Pavlovoj koja je dvadesetih godina proslog veka bila u poseti Australiji i Novom Zelandu. Postoji velika svadja izmedju australijanaca i novozelandjana ciji izum je Pavlova. Ja ostajem neutrlna iako vecina izvora tvrdi da su novozelandjani ti koji su prvi napravili Pavlovu. Obecavam svecano da cu probati dobijeni (Minjin)recept.

Australija-koralni grebeni

Najcesce pitanje koje mi poznanici postavljaju je sta mi se najvise dopalo u Australiji. Bez velike dileme moj odgovor je: koralni grebeni.

Pre polaska u Australiju moje znanje o koralnim grebenima se svodilo na par cinjenica poput sledecih: da je veliki koralni greben najveci korlni sistem na svetu, da spadu u sedam svetskih cuda prirode, da se nalazi u Koralnom moru na istocnoj obali Australije, da se prostire duzinom od 2600km od severa prema jugu istocne obale, da ga cine 3000 grebena i 900 koralnih ostrva nastalih izumiranjem i ocvrscavanjem korala.

Ono sto sam saznala kasnije je sledece: samo dvadesetak ostrva su dostupna turistima,da se koralni grebeni vide iz aviona i to je jedan od najlepsih prizora koje sam ja dosada videla , da zivi preko 1500 riba u svim mogucim kombinacijam boja, 30 vrsta delfina, 125vrsta ajkula, da postoji 400 razlicitih vrsta korala.

Korlni grebeni se prostiru uz samu obalu ali do najblizeg ostrava se putuje minumum sat brodom. Mi smo posetili Musgrave ostrvo koje se nalazi 500km severno od Brizbejna. Rentirali smo kucu u mestu Agnes Water koje je na par kilometara od grada sa imenom 1770. Tu se Kapetan Dzejms Kuk prvi put iskrcao (naravno 1770.godine) i otkrio koralne grebene. Odatle smo rano ujutru krenuli na put. Posle nepuna dva sata voznje dosli smo do pontonskog platoa na stotinak metara od koralnog ostrva Musgrave. Manjim camcima smo otisli do samog ostrava u kratku setnju. Puno drveca, ptica i okamenjenih korala na obali. Ostrvo je malo, velicine 15 hektara. Drugi deo izleta je voznja sub-podmornicom gde se kroz stklene zidove posmatraju koralni sprudovi. Najlepsi deo izleta je ronjenje i snorklovanje. Najpriblizniji opis bi bio plivanje u akvarijumu sa prelepim ribicama i divnom koralnom scenografijom. Korali su na pojedinim mestima jako visoki i cine prave morske klisure gledano iz perspektive ronilaca. Boje "nasih" korala nisu bile jake. Najcesce siva, zelena u puno nijansi , ljubicasta, zuta. Nisam videla crveni koral poput onih na slikama. Boje se menjaju u zavisnosti od temperature mora, godisnjeg doba...

U precniku od osam kiometara okolo ostrva nalazi se pojas mirne vode, laguna. Plivanje u takvoj laguni je stvarno dogadjaj! A pasta za rucak na pontonskom platou u Koralnom moru je posebnog ukusa:-))). Ma kakvi francuski restorani!

Po povratku sa izleta smo imali veceru koju su nam priredili John i Daisy-prijatelji nasih kumova. Bila je to tipicna australijska vecera-riba na rostilju i torta Pavlova. I time najavljujem sledeci blog-vino, rostilj, makadamia i meni jako draga Pavlova.

pozzz Silva

Australija-klima, plaze

U odnosu na Melburn i Sidnej, Brizbejn ima znatno povoljniju klimu. Zime su blage, nalik nasim prolecima, kuce nemaju grejna tela. Leta su topla sa letnjim tropskim kisama.Desava se da bude sparno ali ne tako cesto.Ova godina je bila kisovita. Nama nije smetalo jer su kise tople i kratkotrajne. Radost australijanaca zavisi od kolicine kisnice koja se skupi u (obicno ogromnom) rezervoaru koji ima svaka kuca. Sakupljenu kisnicu najcesce koriste za navodnjavanje basti.

Brizbejnske decembarske veceri su prelepe. Mirne bez daska vetra, 20-22 stepena. Za sedenje , picence i druzenje -idealno.

Ono sto nas je posebno impresioniralo je lepota plaza. Kilometarski duge pescane plaze , plavetnilo okeana, palme i penusavi talasi. Plaze lice na karipske. Temeperatura vode je oko 28 stepeni. U prevodu ulazis u vodu bez posebnog zagrevanja i potapanja. Ono sto kvari idilu ovakve scenografije je kupanje. Dozvoljeno je kupanje na kratkim, zastavicama obelezenim delovima plaze (duzine oko 100m). Sokantna je jacina talasa i struja. Posle petnaestak minuta si potpuno iscrpljen u borbi da te ne slomi talas ili ne povuce struja. I onda shvatis zasto australijanci surfuju ili plivaju po talasima na dasci. Batalis borbu, uletis u prvu prodavnicu i kupis dasku:-)) U mom slucaju se to zavrsilo daskom za amatere (na naduvavanje), jedan od mojih drazih suvenira. Da li treba da napomenem da se kupanje odvija u uskom priobalnom delu. Svaki moj pokusaj da odem dalje od obale zavrsavao se neuspehom. Sloba ne deli u potpunosti moje misljenje. On jer uzivao u borbi sa talasima(ko neko nezrelo deriste) i cudio se sto nasi kumovi i prijatelji ne provode vise vremena u kupanju.

Australijanci su uplaseni cestim obeljenjima raka koze i plivaju obicno u specijalnim majcama koje ne propustaju UV zracenje. Ruke i lice mazu kremama visokog faktora i vecina njih izbegava kupanje izmedju 12.00 i 15.00 sati. Fascinira njihova disciplinovanost.Tu spada i navika da se unosi velika kolicina tecnosti. Piju cesto vodu i naravno da imaju toalete na svakom koraku. Nisu bas preterano cisti (evropski zloban komentar:-))).Za uzvrat australijanci bespostedno ogovaraju Evropu u kojoj jako tesko mogu da nadju javni WC. Nasa kuma nas je stalno nutkala vodom (podsecala me pomalo na moju svekrvu) i morali smo da joj podnosimo raport o boji mokrace:-).

Kao sto sam vec rekla plaze Australiji su prelepe. I veoma , veoma su raznovrsne.Tokom svog boravka posetili smo nekoliko plaza izmedju ostalih i Gold Coast,Collangata, Coloundra , Agnes Water, Rainbowbeach, plaze na ostrvu North Stradbroke... Gold Cost je najpopularnija destinacija domacih turista za letovanje. Pored domacih turista ima puno turista iz Japana i previse je komercijalizovana za moj ukus. Plaza je dugacka , pesak je lep a uz samu plazu proteze se niz visokih hotela, kafica i prodavnica. Interesantna je bila Rainbow plaza . Uz samu plazu su dine sa peskom u razlicitim bojama. Ja sam sakupila sedam vrsta: od belog preko crvenkastog do potpuno crnog peska. Plaza je vulkanskog porekla i to je razlog sto je pesak u duginim bojama. Pesak po kome smo mi gazili je imao dve vrste granulacije: sitnu i krupnu. Onaj sa krupnom granulacijom je cudno skripao pod nogam. Suskanje je posecalo na zvuk morskih talasa.

Za kraj nesto o pecanju. Pre odlaska u Australiju smo znali da je hobi nasih kumova pecanje. Ni Sloba ni ja nismo ljubitelji pecanja ali smo bili spremni na "zrtvu" da i to probamo. Naravno mi smo pecanje zamisljali stereotipno: sednes na kamen pored reke, bacis udicu i cekas. Uz to moras da cutis( zensko zapazanje:-))). U Australiji pecanje izgleda ovako: udjes u more, hocu reci okean, do kolena, zabacis udicu u talase i uz malo srece vrlo brzo izvadis ribu. Proveris velicinu da li odgovara zakonskim normama i u zavisnosti od rezultata vratis ribu u okean ili u svoju kofu. Nasi kumovi su odlicni ribolovci i imali smo prilike da jedemo plodove njihovog ulova. Njam, njam...I promenila sam misljenje o pecanju.

Sloba je probao da peca ali je imao problema sa zabacivanjem udice. Sima je sa zaljenjem konstatovao da mu kum i nije bas neki talenat za pecanje. Da, ali za ribe na kopnu jesam, ga je docekao Sloba:-). Epilog: Sloba je uz pomoc kuma upecao jednu okeansku ribu. Pocetnicka sreca!!! I da dodam i Vesna je odlican ribolovac.

pozzz Silva

Australija- domacini i drustvo

Dragi moji,

Kao sto sam vec napomenula deo odmora u Australiji je bio izuzetno aktivan. Domacini su nas docekali sa printanom tabelom aktivnosti po danima. I bese, sto ste trazili to ste dobili, pa i vise od toga:-)). Ono sto nismo ocekivali a izgleda nisu ni nasi domacini, je bio "neobavezni" deo programa. U prevodu-nocni zivot, druzenja i zurke. Veliki deo Slobodanovog drustva sa fakulteta je pre dvadesetak godina otisao za Australiju: izmedju ostalih Sima, Zvonko, Sneska i Nebojsa. Sima i Zvonko zive u Brizbejnu, Sneska i Nebojsa u Melburnu ali su dosli na nedelju dana u Brizbejn da se druzimo. Dodajte tu i novostecene prijatelje nasih kumova, pre svega Gocu i Mihajla Antica i dobice te zaokruzenu internacionalnu "bandu". I bese druzenja po icu i picu. 50+ klub je bogami osvetleo generacijski obraz. I neskromno mogu da kazem da je nas "holandski"dvojac dobro odigrao turnir. Sloba je bio odlicno pripremljen zahvaljujuci pojacanom treningu pred polazak za koji su se potrudili njegovi drugari pre svega Stasa(shiraz trener), Slavco ,Nenad, Gile(kondicioni trener).
Koristim ovu priliku da se drustvu iz Australije zahvalim za divno provedene dane i veceri. Drustvo hvala na prelepim izletima, na rostiljanjima na plazi, na vecerama... Hvala zenskom delu na shopping turama, picu u Versace hotelu, zenskim trac anti stres tretmanima...
I Dragi Vesna i Simo HVALA na toplom gostoprimstvu. Da ne preskocim i nase kumcice Milana i Minju kao i zeta "to be" Jasona. I na kraju hvala i buducim prijateljima nasih kumova Daisy i Johnu na druzenju.Uh,dosta, odoh u patetiku...

Nasi kumovi Vesna i Sima zive na periferiji Brizbejna u prelepom kraju. Kuca je na brdu sa pogledom na okolne planine. Kuca je velika i lepa, zidana u tipicnom australijskom stilu. Niska, puno spavacih soba, tri kupatila, lepa veranda, rezervoar za vodu, dve garaze.Ono sto je mene fasciniralo je prelepo dvoriste. Prava botanicka basta! Puno palmi, tropskog drveca(mango, banane, lichi, avokado...) Vesna je zaista ulozila puno truda i ljubavi i to je naravno dalo rezultat. Dvoriste ima parking plac, teren za kosarku i naravno mesto za ciscenje ribe i rostiljanje.
Imala sam priliku da vidim kengure kako prelaze ulicu i kako dolaze do same ograde dvorista.Bila sam ubedjena da su sve te kengurske price uvelicane od strane evropljana ali sam vec drugog dana po dolasku shvatila ta je to ipak australijska realnost. I prvi kengur koga sam videla je pretrcavao ulicu sa kengurcetom u dzepu!!!
Za kraj evo komsijske australijske price: prvog dana dolazi komsika i pita nase kumove da li su juce dva pitona bila i u njihovom dvoristu . Sloba i ja sledjeni cekamo odgovor koji je na nasu srecu bio ne. Onda sledi komsikin opis borbe jednog od pitona sa mackom, pa njenu intervenciju jastukom i bla, bla... Sa velikim olaksanjem smo saznali da spavamo na spratu i nije bilo vise potrebe da nas opominju da zatvaramo prozore i vrata koji inace imaju mreze.


nastavak sledi,
pozzz Silva